Ово неће бити прави, осећајни путопис, иако постоји хиљаду разлога да буде написан. Из поштовања према другим ауторима, да и они добију својих пет минута на овом сајту, подсетићу само поштоване посетиоце да могу у рубрици „Путописи“ прочитати приповетку „Чаробни штапић који покреће свет“.

Сада ћемо, као одговорни водичи планинарских акција, поднети краћи извештај са дводневне акције у Трнском и Јабланишком ждрелу, изведене 31.марта и 1.априла.

На акцији је учествовало четрнаесторо планинара. Из Ниша смо кренули у 5 часова ујутру, а у Трн стигли у 9:30, односно 10:30 по локално времену. Кратак обилазак града, размена валуте и одлазак до оближње хиже Ерма, планинарског дома на средини пута између овог градића и уласка у Трнско ждрело.

После размештаја, почињемо наш пут кроз и око кањона, тачно у 11:00 часова по локалном времену.

Суво и топло време било је наш савезник. Одмах долазимо до водопада и дрвеног моста на уласку у Трнско ждрело. Прелазимо на десну обалу и на реду је пролазак кроз тунел дугачак 300 м, а који се налази на планинарској стази званој „трнска екопатека“.

Са стазе смо скренули надомак бугарско-српске границе, ради краће посете махали Богојна, која је део села Петачинци, подељеног између две државе.

Затим смо изашли на леву обалу реке Јабланице, која је у свом доњем току гранична река.

Пратећи стазу и реку, долазимо до села Банкја и чувене куће, чија се једна соба налази у Србији, а друга у Бугарској.

У центру села захватамо воду са лековитог извора и правимо дужу паузу за ручак.

Даље настављамо, поред фабрике воде, ка Јабланишком ждрелу. Више пута, преко дрвених мостића прелазимо са једне обале на другу, а на бројне видиковце излазимо држећи се за осигуране степенице. Крај стазе је и једна мања пећина. Пролазимо Зелени вир, затим котлове Јабланишког ждрела и излазимо на врх једне стене, тако да узводно долазимо до самог почетка кањона.

 

За ово нам је требало четири и по сата.

Истом стазом се враћамо назад у дом, овога пута са мање задржавања него у одласку, када смо направили мноштво фотографија и често застајкивали да уживамо у несвакидашњим призорима. Укупно смо прешли 15 километара.

У дому смо били у 19:00 часова, одморили се и дружили са домаћинима у механи.

У слављу и весељу нисмо претеривали, јер нас је ујутру очекивао успон на оближњу Завалску планину.

Међутим, недеља је осванула врло суморна, смењивали су се киша и снег, уз непрестани јак ветар, те смо од Завалске планине одустали.

Ипак, дан смо провели тако да обогатимо своја знања из историје, а најупечатљивији део био је посета параклису свете Петке, на улазу у Трн. Параклис је богомоља у стени, где је ова светица боравила почетком једанаестог века.

После тога, кренули смо назад за Србију, углавном путујући у зимским условима.

Задњи одмор пре доласка у Ниш направили смо у чувеној кафани „Код Кубаџију“ у Доњем Душнику, а код куће смо били око 18 часова.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *