Иако је најављиван као Зимски успон на Поглед 1482 мнв Велики Јастребац, морам да признам да нас је на основу временских услова на стази запрво дочекао прави јесењи успон. Убрзо након поласка из Ниша почела је да пада киша. Када смо пролазили кроз Мерошину, у даљини су нам се назирали обриси Малог и Великог Јастребца заклоњени делимично тамним облацима. Врхови Поглед и Велика Ђулица са својим карактеристичним обележјима  (ТВ пријмник и објекат ВС) су се једва назирали.  Како смо се приближавали селу Горња Речица, врхови су се све јасније и јасније откривали. Сваком посматрачу коју Велики Јастребац посматра са топличке стране изгледа да је Поглед у односу на Велику Ђулицу на много већој надморској висини. Док је гледано са крушевачке стране обрнуто.

Стигли смо у Горњу Речицу, почели са завршним припремањем опреме, сачекали смо другаре планинаре који су дошли сопственим превозом и око 8 часова и 30 минута смо кренули на успон.

Из самог центра села одмах смо изашли на шумски колски пут, који нас је водио да сеоске цркве Св. Богородице даље у шуму. Први део стазе почео је мало већим успоном, што је за један део планинара изазвало мало више напора, ал све је то било кратког даха, док се нисмо загрејали. У првом делу стазе најбољи планинар је био наш друг Бади (Бади-пас планинар, златни ретривер) који је са лакоћом предњачио испред свих  нас и био мотиватор појединим планинарима.

Први део стазе (око  4-5 км) је пролазио кроз букову шуму, сам врх се у овом делу стазе уопште није видео. Негде на трећини стазе одвојила  се је једна група од четири планинара и кренула мало брже, имала је за циљ да поред Погледа оде и на Велику Ђулицу (што је  успела., честитамо им на томе). Остатак групе је ишао полако али сигурно, уз причу, шалу и смех ишли смо ка Погледу.

Други део стазе карактерише борова шума, успон је блажи, тако да се без осећаја умора савладава успон. Овде су почеле да се назиру и прве маркације (маркиран је један део стазе и то спрејом-црвеним круговима и линијама. Није цела стаза јер нисам имао довољно спреја).

Понеки цвркут птица и жагор планинара који стрема ка свома циљу, врху  или самом путу на коме упознају себе били су једини елементи који  ометају ову апсолутну тишину и лепоту. Међутим, нађе се у шуми и неки ловац  и чује се у даљини неки пуцањ ловачке пушке. У боровој шуми смо наишли на ловце који су пошли у лов на дивљу свињу, нису имали среће у лову па заложили ватру и спремали роштиљ. Када смо угледали ловце, поразговарали смо, добили информације о стазама, а поједини наши планинари и планинарке  су искористили прилику да се сликају са ловцима и њиховим наоружањем.

Кренули смо даље и врх је почео све јасније да се види. Недуго затим уследила је пауза за доручак у природи, у току паузе јавили су нам се другари са Погледа (1482 мнв).

После паузе кренули смо, успон је био мало захтевнији, поново смо се ишли кроз букову шуму. Изашли смо на шири колски пут, и приближавали се одмаралишту Краљеве Воде. На овом путу смо наишли на мотоциклисте из Крушевца од којих смо добили веома корисне информације о стазама на Великом Јастребцу (посебно од Гоцета који је одговарао на сва наша питања).

Испред Краљеви вода се налази извор (чесма) са водом. Искористили смо прилику да допунио флашице са водом и кренули на завршни успон. На Краљевим водама нас је  дочекао јак ветар, како смо се приближавали врху ветар је био све јачи. Излазак на врх по веома јаком ветру и тамним облацима, није дозволио да нам се Поглед насмеје и дозволи нам да уживамо у погледу. Пред нама је био маркантан ТВ предајник – објекат по коме се овај врх јасно уочава са осталих планина. На врх смо стигли око 12 часова и 30 минута.

После фотографисања на врху убрзано смо се због јаког ветра вратили до Краљевих вода, где смо у отвреној шумској кући нашли заклон од ветра и наше другре који су се вратили са Ђулице. Само да поменем кућица је увек отворен за путнике намернике. Једнини услов за њено коришћење је да се остави чиста и уредна када се напусти. Опремљена је са 4 лежаја, а има и шпорет. Ту смо направили већу паузу и око 14 часова кренули смо ка селу Горња Речица. У село смо стигли у 16 часова и 20-ак минута.

И на самом крају желео бих да се захвалим свим учесницима ове акције (било нас је укупно 26, и то из: Прокупља, Ниша, Беле Паланке, Лесковца и Дољевца). Учествовали су чланови из: ПК “Железничар”, ПК “Сува планина” и један већи број љубитеља природе.

Желео бих посебно да се захвалим Радету и Славку за помоћ. Радету јер је пристао да повезе једну групу планинаре и Славку за  помоћ на самој стази.

Још једном хвала свима на учешћу.
Поздрав до следећег сусрета на планини.
Миљан Ристић ПК “Железничар”

ПС: никад нисам умео да пишем саставе у школи, али ред је да са прве акције остане неки писани траг.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *