У организацији Комисије за спелеологију ПСС-а  и ПСК „ДВИГ“ Владичин Хан,  у Нишу је у периоду од 03. априла до 03. маја 2015. године одржан  спелеолошки курс. Инструктори на курсу били су Немања Милосављевић, председник  КС ПСС-а  и  Ненад Богдановић инструктор спелеологије  СОБ- а, а демонстратори: Данијел Алексић, спелеолог и спелеоспасилац ГСС-а, спелеолошка секција ПК Дубашница; Бојан Милошевић, спелеолог, ПСК ДВИГ; Милан Милосављевић, спелеолог, члан ГСС-а, ПСК ДВИГ; Никола Стевановић, спелеолог, ПСК ДВИГ; Дејан Тасковић, спелеолог, ПСК ДВИГ  и  Жељко Ђокић спелеолог, ПСК ДВИГ / СОБ. Стручни сарадник био је  Драган Нешић,  др географских наука, спелеолог, Завод за заштиту природе.

Курс  је обухватао теоријска предавања, вежбалиште и боравак у спелеолошким објектима. Тероијска предавања садржала су  области: Појам и историјат спелеологије;  Карта и оријентација; Снимање и документација; Спелеолошка опрема; Техника; Геологија; Kарст и спелеолошки облици; Научне области у спелеологији; Опасности у спелеологији и др. Садржај обиман, али интересантан и пун занимљивих новина за нас.

КАКО ЈЕ БИЛО НА ВЕЖБАЛИШТУ?

Прилично  напорно, инструктор веома захтеван… Справе за пењање, справе за спуштање, много ужарије… Чик пробајте да се не запетљате!

За техничке вежбе коришћено је  пењалиште у Јелашници. Осим тога што је најбоље пењалиште, Јелашница је  потпуно задовољила и услове спелеолошког  курса. Коришћени су искључиво постојећи болтови пењачких смери. Тако се наша прелепа Јелашница показала  као вишенаменско вежбалиште.

КАКО ЈЕ БИЛО У ОБЈЕКТИМА?

Субота 18. април:

  • Језава, пећина укупне дужине канала пећинског система 888m, створена за витке и мршаве, уска  и тесна тако да се добрим делом пузи и гмиже као змија. Нема раскошног накита, али је одлична за ослобађање од страха од  уског и затвореног  простора и  заглављивања у пукотинама и уским пролазима. Убрзо нам је постало јасно зашто је добила то име. Овог пута прешли смо један њен део и изашли на другом крају пећине верликалом где нас је чекало постављено уже.

  • Самар пећина, чији је главни канал дуг 1940m, a збир свих канала 3167m. У појединим каналима вода је била  дубока скоро до мишица. Пећина има  два сифона која су у ово доба године обично напуњена водом тако да је немогуће проћи. Пошто је ниво воде опао за неких десетак сантиметара испод таванице, било је тек толико места да лице може да остане изнад воде. Удахнете ваздух, бућнете се у воду и прођете. Било је мало оклевања, али, сви смо прошли. Сложили смо се да је ово било дивно и незаборавно искуство!

Субота 25. април: 

  • Микина дупка у селу Сићево, дужине 130m и дубине 16m. Пошто смо стигли до села и  поделили се у две групе  наш задатак је био да знање из оријентације које смо стекли на теоријским предавањима применимо у пракси. Најпре је требало оријентисати се и наћи пећину, а онда извршити мерење и израдити скицу пећине. Мала авантура, али велико задовољство!

  • Јама у селу Раутово која још увек није измерена и нема имена, а коју су пре неколико година пронашли наш инструктор и наша Каћа. Дубока је око 60m и технички веома захтевна. Прави изазов. На дну је станиште даждевњака.

Субота 02. мај

  • Завршна вежба – Церјанска пропаст, јама дубока преко 90 метара. Спуштање низ уже кроз канал ширине пар метара, кроз мрак. Чини вам се нигде краја и нигде дна. Онда, у једном тренутку, спазите доле на дну, светлуцање лампица оних који су већ сишли. Сиђете у једну мању дворану и помислите да је крај. Али није! Следи пузање кроз један веома уски канал, па спуштање низ вертикалу, кроз водопад. Али, оно што је теже од спуштања низ водопад је пењање уз водопад! Обућа је пуна блата и воде, одећа  потпуно натопљена, мокра и тешка и имате сву ту снагу воде против вас… Следи смрзавање због чекања у месту, па загревање пењањем на више… Ледено  и мокро, али вредно труда!

Недеља 03. мај

  • Полагање завршног испита

Звање спелеолога приправника стекло је једанаест учесника: седам  из Ниша, два из Димитровграда, један из Бора и  један из Зајечара.
Наш клуб је постао богатији за  шест спелеолога приправника.

Пресрећни смо што смо били део ове приче. Верујемо да је дошло време да се, напокон и у нашем крају, који  има велики потенцијал за комплетан планинарски туризам: планинарење, алпинизам, спортско пењање… и обилује неистраженим спелеолошким објектима, више пажње посвети овој области.  Изненађени смо и презадовољни професионалношћу наших инструктора.

Захваљујемо Спортском савезу града Ниша и Сафари клубу који су нам обезбедили простор за теоријска предавања, и Катарини која је обезбедила смештај екипе.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *