Рогозна је планински масив који се простире између Рашке, Новог Пазара, Рибарића и Косовске Митровице. Један од прилаза овој планини је од пута Нови Пазар – Рибарићи.

Осам чланова нашег клуба је учествовало на републичкој акцији Рогозна 2017 на Косову и Метохији.

Пут нас је водио преко Јошаничке бање до Лепосавића, где нас је дочекао водич Раде Кнежевић и трансвер, преко Новог Пазара, до села Грубетића, у чијој смо се школи сместили.

Почетак ове планинарске стазе је у селу Грубетиће. Репер за даље кретање је средњовековни град Јелеч подигнут на истоименом врху, коме треба прићи са леве стране пролазећи кроз село Отес. Са превоја између врха Јелеч (1262 м.н.в.) и Црног врха је стрми, али најмање ризичан успон до утврђења. Повратак до седла и кратки прелаз у подножје Црног врха (1479м.н.в.). Шумским путем, а затим једва видном стазом кроз густу букову шуму у правцу југозапада, стижемо до извора Студена вода. Наставити стрмо навише кроз шуму до изласка на гребен по коме су местимично разбацане вулканске стене. Пратити гребен у правцу истока до самог Црног врха (1479 м.н.в.), највишег врха планине Рогозне. Силазећи такође стрмо са овог врха у правцу југоистока, долази се на широку пашњачку зараван са необичним малим језером троугластог облика. Ово место је веома погодно за одмор. Даље стаза постепено скреће према југу и води до великог крша, својеврсног видиковца. Шумским путем , а понекад кратко бирајући стазу кроз шуму, спуштамо се у село Заграде, на истоку и страни са много мање снега, у коме су нас дочекали отворена срца Срба са Косова и њихово гостопримство. Макадамским путем, равно, стижемо у село Бубе у чијој школи смо ноћили. У првом дану је пређено 20км са висинском разликом 1200м.н.в.

Успон на врх Бупски Шиљак (1282 м.н.в.) који је технички био захтеван због клизавих стена,извели смо у другом дану нашег боравка а силазак је веома уским ,стеновитим гребеном до црквице,и макадамским путем до школе.

У Наставку другог дана посетили смо језеро Газиводе,споменик патријарху Арсенију Чарнојевићу и манастир и културно добро Бањска,задужбину краља Милутина.

Повратак за Ниш је уследио преко снежног Копаоника.

Са овог путовања понели смо дубоко урезане емоције првенствено о човекољубљу Срба са Косова, о њиховом гостопримству, о предивном дружењу 40 -так планинара из 9 клубова, Косовских и Српских и о професионалном вођењу акције водича Радета Кнежевића из Лепосавића.

За планинаре границе НЕ постоје! И овог пута, ИЗБРИСАЛИ СМО ГРАНИЦЕ!!!

Христина Станковић

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *