„Планинарење се упознаје постепено, али улази под кожу одмах!“

Мирјана Перић се планинарењем бави већ 15 година. С обзиром да живи у Нишу, а град је окружен планинама, међу којима доминира Сува планина, коју је Јован Цвијић називао “Алпи југа Србије”, одлазак у ово царство чистог ваздуха је за њу представљао одличан „издувни вентил“ од свакодневних обавеза и писања доктората на Електронском факултету.

Под мојим ногама су остали сви највиши врхови на Балкану!

Мирјана је члан планинарског клуба “Железничар” из родног града, а Сува планина је, како и сама каже, након свих ових година остала њена оаза мира и тишине.

Бавиш се паралелно планинарењем и алпинизмом. Која је заправо разлика између те две активности?

Људи обично за појам ”планинарење” везују искључиво успон на неки врх, шетњу по шуми,… Међутим, планинарење је шири појам који обухвата бројне активности и спортске дисциплине попут излета и тура на лако приступачне планине, високогорства, спелеологије, оријентације, алпинизма, спортског пењања,… Све оне су јасно раздвојене, али им је заједнички боравак у планини. Алпинизам се сматра највећим степеном достигнућа у планинарству. Неопходно је познавање различитих техника пењања у сувој стени и леду, коришћење специфичне опреме приликом успона и спада у групу спортова са највећим  фактором ризика. Алпиниста треба да буде спреман да борави на најнеприступачнијим теренима и у најсуровијим временским условима.

Све ми се чинида је кондиција јако битан фактор за обе активност?

Да би се неко бавио алпинизмом неопходно је да има одличну физичку кондицију, али и изузетну психичку стабилност.

Да ли знаш тачан број успона које имаш иза себе?

Имам преко 50 успона на врхове висине изнад 2000 м, под мојим ногама су остали сви највиши врхови на Балкану, као и врхови у Алпима.

Шта је био твој највећи изазов што се тиче планинарење и на који освајачки поход си поносна?

Сваки успон на планину је изазов за себе. Њу никада не треба потценити. Ипак, издвојила бих први успон на врх преко 4000 м, силазак у прву јаму, први испењан алпинистички смер, први прелазак Фрушкогорског планинарског маратона од 100 км. Тешко је било шта од овог наведеног поставити на прво место.

Поново смо се уверили да Горска служба спасавања Србије представља са пуним правом синоним за хуманост, сигурност и безбедност.

Због инфраструктуре којом Горска служба спасавања Србије располаже, тренутно не постоје могућности за пријем жена на основни курс ГСС Србије. Ипак, ти си једна од малобројних жена у ГСС-у, а задужена си и за односе са јавношћу. Јеси ли учествовала у акцијама са нашим “планинским анђелима чуварима”?

Пре две године ГСС Србије ме ангажовао као сарадника из области планинарства, алпинизма и спелеологије, а и један сам од администратора званичне интернет странице ГСС-а. С обзиром да имам завршене алпинистичке и спелеолошке курсеве, много пута сам успешно сарађивала са спасиоцима ГСС-а током планинарских акција, семинара, табора и вежби у претходних неколико година, па је логичан след те наше сарадње и мој статус у служби. Иза Горске службе спасавања стоји вишегодишња традиција. Бити део једне овакве екипе сјајних људи је велика част, али и изузетна одговорност.

Негде сам прочитала да је мотив сваког планинара другачији. Који је твој мотив и шта тебе вуче „горе“?

У почетку је главни мотив било испитивање сопствених могућности и померање граница. Временом су се приоритети променили, тако да је сада мој главни мотив жеља да своје искуство, ентузијазам и знање пренесем другима кроз савете, на терену и личним примером. Снови се остварују, границе се померају, само треба чврсто веровати у то.

Шта од опреме свака добра планинарка треба да има?

Оно што планинарка никако не сме да заборави када крене у планину су колачи којима ће нахранити гладне планинаре!

А ја сам мислила да ћеш навести нешто од опреме, колаче нисам очекивала као одговор …

Шалу на страну, зависно од врсте успона и годишњег доба разликује се и неопходна опрема. Ипак најбитније је имати одговарајуће ципеле за планинарење, јер су оне те које “чувају главу”. Неопходан је ранац и јакна која штити од ветра, кише и хладноће. Не треба заборавити ни ситнице које могу живот да значе у планини – батеријску лампу, нож, шибицу и упаљач. И добру вољу, наравно! Најбитнија је љубав према планинама.

Који савет би дала људима којима желе да почну са пењањем?

Креће се са малим успонима, планина се упознаје постепено, искуство стиче на терену. Ретки су они који након одласка у планину не одлуче да јој се поново врате. То је лепота која нас окружује, а коју често не видимо, притиснути свакодневним обавезама и проблемима.

Аутор текста: Катарина Јонев

Преузето са сајта www.redbull.com

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *