Кратак историјат ПСД Железничар Ниш

Print Friendly, PDF & Email

До 1946. године у Нишу је постојало само Планинарско друштво Ниш. Те 1946. године оно се дели на два: Планинарско смучарско друштво Железничар и Планинарско друштво Сува планина. ПСД Железничар Ниш су формирали радници железничке ложионице, а за првог председника изабран је Миодраг Гушић. ПСД Железничар Ниш је од тада па на даље представљао центар окупљања нишких планинара.

У почетку чланство су углавном били радници железнице. Седамдесетих година прошлог века, колективним уговором Југословенске железнице, је, свим железничким спортским друштвима, додељено право на коришћење дванаест бесплатних карата за земљу и две за путовање у иностранство,  у току једне године, за максимално 80 чланова по путовању. Са добијеним повластицама за путовање чланство се нагло увећало и састојало се од грађана свих профила (ученика, студената, радника, интелектуалаца итд.). У тим годинама број чланова је достизао цифру од 1000 до 1300 на годишњем нивоу. По тадашњој евиденцији, од 1970. до 1990. године, скоро сваки десети грађанин Ниша је у одређеном временском периоду био члан нашег друштва.

Прве просторије планинара биле су у бараци иза Народног позоришта. Затим, тих 70-тих година планинари добијају једну руинирану зграду у Тврђави, коју реновирају у, свој, први, Дом планинара, који ће им убудуће служити за све планинарске активности.

Од 1968. године па надаље почиње организовање вишедневних традиционалних акција као што су: Пелистер, Кајмакчалан, Олимп, Мусала, Триглав, Монблан, Дурмитор итд.

Сам назив Планинарско смучарско друштво значи да се душтво, поред планинарења, бавило и обуком својих чланова у скијању, што резултира освајањем првог места 1971. године на омладинском првенству у спусту на Похорју.

У периоду од 1965. до 1990. године, не постоји планина у бившој СФРЈ, од Пелистера до Триглава, на коју се нису попели чланови нашег друштва. Међу њима вредне помена су: Баба, Козијак, Бесна Кобила, Шар планина, Кораб, Кукавица, Копаоник, Прењ, Биоково, Учка, Стол на Караванкама, Јахорина, Миџор, Јеловец и Мангарт, Шкрлатица, Ртањ, даљем набрајању не би било краја.

Своју активност 1979. године друштво крунише добијањем Златне значке Планинарског савеза Југославије, као најактивније друштво у земљи.

Учествовали смо на свим слетовима железничких планинарских друштава Југославије и освојили многа знамења у планинарским дисциплинама, која су годинама красила витрине нашег друштва. Били смо организатори слетова у три наврата и то у Дивљанама, на Бојаниним водама и Каменичком вису.

Наши чланови су учествовали на маршу Крушевац – Газиместан 1989. године, поводом прославе 600-те годишњице Косовског боја. Девет чланова друштва је од 14. до 22. јуна 1980-те године препешачило 300 километара од Трема до Куће цвећа. Такође од 02. до 10. априла 1981. године, поводом стогодишњице пруге Београд – Ниш, девет чланова друштва је трагом првог воза препешачило пругом 244 км поменуте релације.

Када је 1983. године, у пожару, изгорео Дом планинара у Тврђави, уз помоћ донатора, планинари су га обновили и направили га још лепшим, и као такав је, захваљујући омладинцима Железничара на челу са Предрагом Благојевићем, до 2015. године био у нашем поседу.

Деведесет и неке године формирамо огранак друштва у Доњој Студени, који касније прераста у ПД Челин камен. У поменутом периоду планинарска друштва Железничар, Сува планина, Поштар, Мостовац, ЕИ и Медицинар су чинила Планинарски савез општине Ниш. Касније им се придружују и новоформирани Челин камен, Калафат, ПАЕК, Колибри и Мосор, а ПСО Ниш мења назив у Планинарски савез града Ниша.

Године 1996. друштву приступа двадесет младих извиђача, на челу са Предрагом Благојевићем, који ће у наредних двадесет година успешно водити Планинарски клуб Железничар Ниш.

Као што су формирана новопоменута друштва исто тако долази до престанка са радом планинарских друштава: Мостовац, Медицинар и ЕИ.

У задњих петнаестак година чланови нашег друштва су сваке године учесници Фрушкогорског маратона са запаженим резултатима. Друштво је већ 20 година организатор републичке акције Зимски успон на Трем, на којој учествује неколико стотина планинара из Србије и региона.

Сви најуспешнији нишки планинари, почевши од Зорана Милетића па надаље, су прве своје планинарске кораке почињали у нашем друштву. Друштво је током свог рада ишколовало генерације добрих планинарских водича. ПСО Ниш, на чијем челу су углавном били чланови Железничара, је 1991. године судским путем преузело, од претходних корисника, планинарске домове: Бојанине воде, Плоче и Островицу, реновира их и ставља у функцију, што великом броју планинара омогућује посету Нишкој трансверзали и околним планинама. Чланови друштва су били на разним функцијама како у Планинарском савезу Србије, тако и у некадашњем Планинарском савезу Југославије. У више наврата смо учествовали у пружању помоћи становништву у угроженим подручјима услед временских непогода, земљотреса итд.

У самом раду друштва било је успона и падова, али континуитет рада није био прекидан ни у најтежем периоду за нашу земљу.

Овај историјат углавном обухвата период за који је документација друштава уништена немаром одређених људи. Наведени подаци су унети у извештај на основу сећања аутора чланка. У извештају нису поменуте стотине једнодневних акција и излета. Битно је напоменути да ове године друштво слави 70 година свога рада.

У периоду од 1946. до 2005. године председници друштва су били:

Гушић Миодраг, радник ложионице, у периоду од 1946. до 1979.
Ранђеловић Зоран, радник железнице, у периоду од 1979. до 1981.
Ђурић Светозар, радник железнице, у периоду од 1981. до 1997.
Ђорђевић Новица, војно лице, у периоду од 1997. до 1999.
Величковић Иван, студент, у периоду од 1999. до 2001.
Благојевић Предраг, студент, у периоду од 2001. до 2005.

У Нишу, 14.02.2016.
Аутор: Светозар Ђурић